Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818 - Београд, март 1903.) је био професор Лицеја, политичар и дипломата.Школовао су у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке студије.
Године 1844. дошао је у Београд, где постаје васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића. Као резултат тог педагошког рада су три свеске Воспитатеља женског (1847.)
Био је шеф прес-бироа и водио је послове националне пропаганде. Био је члан Српске краљевске академије и у исто време један од најплоднијих српских писаца. Писао је драме у духу класицизма и трагедије у стиху, са историјском тематиком; познате су и његове педагошке расправе. Најпознатије драме: Мерима, Смрт Уроша V, Краљ Вукашин, Кнез Никола Зрињски, Јан Хус и многе друге. Матија Бан је оснивач једног политичког програма националног уједињења и ослобођења Јужних Словена
По његовом имању и кући један део Београда носи назив Баново Брдо.(Извор- Биографија Матија Бан-Wikipedia).
Баново брдо, који се у картама аустријског порекла с почетка XIX века, назива Репишко брдо, касније Ордија и Голо брдо, на турском језику значи место где се окупљала војска.
Матија Бан се, према подацима из књиге Маринка Пауновића „Београд-вечити град" (Бреоград 1968.) доселио у Београд и 1861. године „поднео молбу Београдској општини да му се прода земљиште на брду далеко изван Београда, да тамо сагради леп и пристојан летњиковаац у српском стилу":Одборници су одлучили да му тражено земљиште поклоне , а не продају, сматрајући да је то овај овај велики родољуб заслужио.По њему се цео крај назвао Бановац, а после његове смрти 1903. године - Баново брдо.
Правилник о додели награде Матија Бан
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ЧУКАРИЦА
„МАТИЈА БАН"
1995. година
1. Драган Колунџија, у области културе
2. Бранислав Бојић, у области уметности
3. Младен Ђуровић, у области уметности
1997. година
1. Др Владимир Грбић, у области науке
2. Др Бранислав Јовановић, у области науке
3. Ратко Вулановић, у области уметности
1998. година
1. Сава Стекић, у области културе
2. Градимир Стојковић, у области културе
1999. година
1. Бојан Димитријевић, у области науке
2. Галерија '73, у области културе
3. Камерни оркестар „PRO CLASSICA", у области уметности
2000. година
1. Драгомир - Драган Mилеуснић, у области уметности
2. Слободан Д. Петковић, у области културе
3. Народна библиотека „Лаза Костић", у области културе
2001. година
1. Мирослав Дерета, у области културе
2. Јован Радуловић, у области уметности и културе
3. Радио 988, у области културе
2002. година
1. Др Милан Новаковић, у области науке и културе
2. Првослав Митић, у области културе и уметности
3. Томислав Грујичић, за достигнућа из области културе и уметности
2003. година
1. Мирослав Бјелић - Бјанки, у области уметности
2. Ансамбл „ИМА ДАНА", у области уметности
2004. година
1. Мића Стојановић, у области привреде, васпитања и образовања
2. Духомир Цветковић, у области културе и образовања
2005. година
1. Драгољуб Шарковић, у области образовања
2. Дом за децу ометену у менталном развоју, у области здравствене, социјалне и дечије заштите
2006. година
1. Бора Дугић, у области културе и уметности
2007. година
1. Светислав Басара, у области културе и уметности
2. Др Божидар Станишић, у области здравствене, социјалне и дечије заштите
2008. година
1. Нада Кнежевић, у области културе и уметности
2009. година
1. Милка Стојановић и Живан Сарамандић, у области културе и уметности
2. Предшколска установа „Чукарица", у области здравствене, социјалне и дечије заштите
2010. година
1. Срђан Гојковић Гиле, у области музичке уметности
2011. година
1. Предраг Цуне Гојковић, у области уметности
2. Ђорђе Кадијевић, у области уметности
3. Миодраг Ђелмаш, у области спорта
2012. година
1. Лола Новаковић, у области музичке уметности
2013. година
1. Др Злата Бојовић, у области културе и образовања