Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818 - Београд, март 1903.) је био професор Лицеја, политичар и дипломата.Школовао су у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке студије.

Године 1844. дошао је у Београд, где постаје васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића. Као резултат тог педагошког рада су три свеске Воспитатеља женског (1847.)

Био је шеф прес-бироа и водио је послове националне пропаганде. Био је члан Српске краљевске академије и у исто време један од најплоднијих српских писаца. Писао је драме у духу класицизма и трагедије у стиху, са историјском тематиком; познате су и његове педагошке расправе. Најпознатије драме: Мерима, Смрт Уроша V, Краљ Вукашин, Кнез Никола Зрињски, Јан Хус и многе друге. Матија Бан је оснивач једног политичког програма националног уједињења и ослобођења Јужних Словена

По његовом имању и кући један део Београда носи назив Баново Брдо.(Извор- Биографија Матија Бан-Wikipedia).

Баново брдо, који се у картама аустријског порекла с почетка XIX века, назива Репишко брдо, касније Ордија и Голо брдо, на турском језику значи место где се окупљала војска.

Матија Бан се, према подацима из књиге Маринка Пауновића „Београд-вечити град" (Бреоград 1968.) доселио у Београд и 1861. године „поднео молбу Београдској општини да му се прода земљиште на брду далеко изван Београда, да тамо сагради леп и пристојан летњиковаац у српском стилу":Одборници су одлучили да му тражено земљиште поклоне , а не продају, сматрајући да је то овај овај велики родољуб заслужио.По њему се цео крај назвао Бановац, а после његове смрти 1903. године - Баново брдо.

Одлука о установљењу награде

Правилник о додели награде Матија Бан

 

ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ЧУКАРИЦА

„МАТИЈА БАН"

 

1995. година

1. Драган Колунџија, у области културе

2. Бранислав Бојић, у области уметности

3. Младен Ђуровић, у области уметности

 

1997. година

1. Др Владимир Грбић, у области науке

2. Др Бранислав Јовановић, у области науке

3. Ратко Вулановић, у области уметности

 

1998. година

1. Сава Стекић, у области културе

2. Градимир Стојковић, у области културе

 

1999. година

1. Бојан Димитријевић, у области науке

2. Галерија '73, у области културе

3. Камерни оркестар „PRO CLASSICA", у области уметности

 

2000. година

1. Драгомир - Драган Mилеуснић, у области уметности

2. Слободан Д. Петковић, у области културе

3. Народна библиотека „Лаза Костић", у области културе

 

2001. година

1. Мирослав Дерета, у области културе

2. Јован Радуловић, у области уметности и културе

3. Радио 988, у области културе

 

2002. година

1. Др Милан Новаковић, у области науке и културе

2. Првослав Митић, у области културе и уметности

3. Томислав Грујичић, за достигнућа из области културе и уметности

 

2003. година

1. Мирослав Бјелић - Бјанки, у области уметности

2. Ансамбл „ИМА ДАНА", у области уметности

 

2004. година

1. Мића Стојановић, у области привреде, васпитања и образовања

2. Духомир Цветковић, у области културе и образовања

 

2005. година

1. Драгољуб Шарковић, у области образовања

2. Дом за децу ометену у менталном развоју, у области здравствене, социјалне и дечије заштите

 

2006. година

1. Бора Дугић, у области културе и уметности

 

2007. година

1. Светислав Басара, у области културе и уметности

2. Др Божидар Станишић, у области здравствене, социјалне и дечије заштите

 

2008. година

1. Нада Кнежевић, у области културе и уметности

 

2009. година

1. Милка Стојановић и Живан Сарамандић, у области културе и уметности

2. Предшколска установа „Чукарица", у области здравствене, социјалне и дечије заштите

 

2010. година

1. Срђан Гојковић Гиле, у области музичке уметности

 

2011. година

1. Предраг Цуне Гојковић, у области уметности

2. Ђорђе Кадијевић, у области уметности

3. Миодраг Ђелмаш, у области спорта

 

2012. година

1. Лола Новаковић, у области музичке уметности

 

2013. година

1. Др Злата Бојовић, у области културе и образовања