Археолошки трагови
Да је подручје Београда више пута било море, последњи пут пре осам милиона година, сведоче и трагови откривени на територији данашње Чукарице. Код Белих вода у Жаркову нађени су остаци цетотерија миоценског кита, а археолози тврде да је и у кориту Саве код Остружнице право гробље мамута, бизона, изумрлих врста носорога и јелена из прастарих времена.
Велика река, плодне низине уз њену обалу и благо заталасано залеђе одувек су били погодни за станишта људи. Почев од палеолита, старијег каменог доба, постоје материјални докази да је на чукаричком тлу човек непрестано освајао природу и прилагођавао је својим све већим потребама. Претпоставке археолога да су у млађем палеолиту људи живели у крају који ће десетак хиљада година касније бити познат као Баново брдо потврђују предмети откривени у близини Саве. У време винчанске културе и чукаричко подручје било је за оно време веома насељено, а тадашњи Чукаричани размењивали су добра и са људима из удаљених крајева. Рт у Железнику, а посебно локалитет у Жаркову, посебно су значајни за реконструкцију живота у ово преисторијско доба.
Многи су трагови остали на чукаричким просторима: германски, аварски, рановизантијски, а онда све више словенски, то јест српски.
Фибуле са звездастим појачањима на луку, нађене на Чукарици, сведочанство су о гвозденом добу и присуству илирског елемента. На Чукарици, у Жаркову, Остружници, Железнику налазе се бројна налазишта која се везују за римски период. Научници посебно издвајају оно на локалитету Калеми у Железнику.Ту је била вила рустика истакнутог римског грађанина Клаудија Валентинијана.