У београдској Галерији `73 ће у четвртак, 3. септембра 2020. г. од 19:00 часова бити отворена изложба слика руског сликара Анатолија Ивакина.

Поставку чини педесетак слика рађених техником уље на платну, са темама пејзажа, мртве природе, портрета итд. Историчар уметности Дејан Ђорић је о сликарству Анатолија Ивакина и његовом дубоком поштовању према руској традицији сликарског и вајарског реализма, у тексту за каталог изложбе између осталог истакао: „Код Ивакина и његових сабораца, мање је крутог опонашања природе, прецизности и детаљисања, а много слободе и експресије, полета у потезу, скоро до апстракције. Ивакин не преноси миметички представу на платно, већ свој утисак о виђеном, свој доживљај а не фактографију и доследност података. Не треба га свакако схватити као импресионисту, премда у његовом опусу има много од пленеризма. Он је пре свега реалиста модерне, слободне врсте. Његов тематски опсег је исти као код других реалиста: пејзаж, ведута, марина, портрет и мртва природа, посебно је истанута она са цвећем. У том свету врсних реалиста, у руском живописању, нема места за мртву фотографију као полазиште, већ за сам живот. Зато се у руској уметности хиперреализам никада није примио, америчка материјалистичка, често вулгарна варијанта реализма је презрена. Стога су код Ивакина видљиви потез и слобода у исказу.

Овај сликар припадник је треће генерације руских мајстора који су изабрали Србију за своју другу отаџбину. Прву чине сјајни бели емигранти, који су препородили цео културни живот у Београду између 1918. и 1940, друга генерација су њихова деца (Игор Васиљев, Леонид Шејка, Олга Оља Ивањицки, Марклен Мосијенко и Ђорђе Прудников) а затим долазе многи знани и незнани сликари који нарочито после Перестројке бирају сликовиту, топлу и пријатељску Србију за стално или привремено боравиште. Анатолиј Ивакин је овде дошао као истакнути, успешни стваралац и тиме је његово признање нашој ликовној сцени и средини веће“.

Изложба ће трајати до 15. септембра 2020. г, а сви посетиоци се моле да поштују мере заштите у складу са званичним препорукама. Ношење маски је обавезно.



Биографија

Рођен 1950 г. у граду Коркино, Јужни Урал, СССР.

1967-1974 – студирао и дипломирао на Архитектонском факултету у г.Свердловску.

1974-1976 – радио као предавач на Архитектонском факултету у г.Свердловску.

1976-1983 – обављао послове дипломираног архитекте, главног архитекте пројеката и главног архитекте града Тобољска.

1983-1990 – радио на дужноти заменика генералног директора за изградњу фабрике петрохемије у г.Тобољску.

1990-2003 – руководио пројектовањем и изградњом различитих комерцијалних и индустријских објеката у Москви, Санкт Петербургу, Тјумењу, Тобољску и Сургуту у сарадњи са одељењима компаније "Браћа Карић".

2004-2009 – радио као главни и одговорни архитекта пројеката,заменик генералног директора пројектног предузећа „А.К.ЦентрПроект“, а такође и као водећи пројектант на објектима у Москви, Краснодару, Уфи, Минску.

Од 2009. године до данас – слободни уметник.

Од 2015. године стално настањен у Београду и бави се сликарством и графиком у својству слободног уметника.

Учесник је бројних сликарских колонија (више од 50) у Србији и другим земљама у региону.

Персоналне изложбе у Београду: у Руском дому, Блок галерији 45, Дому Војске Србије, Галерији 73; у градовима Суботици, Зрењанину, Кањижи, Тополи и као и учешће на многобројним колективним изложбама у Србији.

Од 2011.г је стални члан пројекта Мирјане Стојанович – „Србија са палете руских уметника“ и редовних годишњих изложби у Амбасади Србије у Москви, РФ.