Годишња изложба полазника Судија цртања и сликања за треће доба Културног центра „Чукарица” приређена је синоћ у галерији „Старт 06” ове  установе у Тургењевљевој улици.

Поставку је отворила Нада Танасијевић, уредник ликовног програма КЦ „Чукарица”. Она је публику подсетила да Студио цртања и сликања постоји од 2002.године и да је реч о препознатљивом месту окупљања љубитеља уметности, који се друже, уче и проширују границе свог интересовања.

– Многи су пробудили таленат и усавршили се у раду. За разлику од већине особа које су знале још од  детињства да поседују дар за цртање и сликање, али су изабрале друга занимања, има и оних који су овде дошли, како веле случајно, по наговору пријатеља или породице, и отворили прозоре до тада њима непознатог света сликарства коме заиста припадају. Марљиво и упорно усвајајући лекције, почев од цртежа до сенчења оловком, па даље, корак по корак савладавајући све технике и подржавајући једни друге, полазници су стекли лепу и корисну навику да једном недељно, током четири сата у креативном амбијенту проводе време и стварају – испричала је уредница Танасијевић, истичући да су многи овде дуже од деценију и да имају формиран уметнички израз. Ту су и запажени акварелисти, а неки су толико напредовали да излажу самостално.

– И тек када поставе изложбу изненаде драге људе, којима су до тада тајили да сликају, јер нису веровали у свој таленат. Јавно представљање онда им да снагу да наставе даље. Године никада нису препрека уколико имају јаку вољу и жељу да уче и да се усавршавају, а у наше две групе су у просеку људи од 55 до 85 година – навела је ликовна уредница и напоменула да је тема Годишње изложбе била слободна.

Овим образовно-уметничким програмом Културни центар „Чукарица”, према речима Наде Танасијевић, пружa могућност полaзницимa и члaновимa Студијa дa критички сaгледaју свој рaд и предстaве се широј публици. Она је позвала суграђане да погледају поставку до 7.априла, на којој су 24 аутора изложила око педесет радова. Овом  приликом показали су шта су научили на часовима код академског сликара Игора Јовановића. Овај уметник, који десет година води студио, такође се обратио посетиоцима, истичући да су полазници са великим ентузијазмом и преданошћу радили. Осим што су усвајали градиво, они су се трудили да покрену таленат, следећи инспирацију и тражећи надахнуће у свему што их окружује, уједно показујући и свој унутрашњи свет према сензибилитету и афинитетима.

Међу овим сликарима су људи различитих професија и махом су завршили радни век као економисти, грађевински и инжењери технологије, информатичари, професори географије, историје, енглеског језика...

Традиционално, изложбу прати и каталог. На његовој насловној страни је рад једног од полазника, који уједно припреми и текст преносећи своје утиске и запажања о овом сликарском студију. Овог пута каталог краси дело Марије Рабреновић. Она је забележила и са полазницима и публиком поделила  радост стварања у атељеу, који је за њу прави драгуљ. Колико је занимљиво у тој сликарској „учионици” потврђују и радознали погледи пролазника - деце и одраслих, који их посматрају кроз прозор, насмејане, ведре и вредне... 

– Ти људи смо ми, из различитих професија, простора...Стрпљиво нас професор Игор учи о уметности и о томе како се користе линије и боје. Причамо о људским врлинама и о томе како је важно пронаћи праву меру у свему, трагамо за својим рукописом и учимо како да му верујемо. Тако настају слике у којима ћемо видети и сами себе. Овде је учење о уметности, учење о животу. Припремање и отварање изложбе је свечани догађај, круна нашег заједничког времена и рада. Са поносом и нестрпљењем сви чекамо тај свечани тренутак, као деца тамо трчимо, виримо и радујемо се. Са задовољством долазим у атеље – написла је између осталог, Марија Рабреновић, а може се допунити и речима да се овде улази у свет уметности у коме се спознаје да све може бити боље и племенитије, ако свако да свој допринос према могућностима.

Сликарско платно на које Рабреновићева и друштво из атељеа преносе доживљене или имагинарне приче, слично је, како кажу, писању дневника. То делује лековото и у њихову свакодневицу уноси радост.

Одређену симболику носи и чињеница, да је колективна поставка ових ентузијаста, отворена 19. марта, дан уочи доласка пролећа, годишњег доба  које можда највише инспирише уметнике. А током ових пролећних дана публика ће моћи да погледа радове у различитим ликовним техникама, као што су оловка, акварел, акрилик, суви пастел, комбинована техника, уље на платну...

Подсећамо,  у Културном центру „Чукарица” скоро четврт века оргaнизују се прогрaми Универзитетa зa треће добa. Озбиљност и системски рaд , кaо и сaрaдњa сa Институтом зa педaгогију и aндрaгогију Филозофског фaкултетa Универзитетa у Беогрaду, Друштвом зa обрaзовaње одрaслиx, и сa остaлим члaницaмa мреже Универзитетa зa треће добa допринели су дa прогрaми зa полaзнике стaрије животне доби постaну трaдиционaлни у понуди Центрa. Универзитет зa треће добa није усмерен сaмо нa зaдовољење обрaзовниx потребa стaријиx, већ је његово постојaње одговор нa бројне животне потребе ове генерaције и у великој мери доприноси унaпређењу квaлитетa животa у целини.

Александра Куртеш, „Политика“