Поводом обележавања 110 година од доласка српске војске на Крфу у уторак, 3. марта, у Галерији `73 одржано је вече за памћење - предавање и промоција књиге "Ходочашће на Крф" аутора Љубомира Сарамандића, кустоса „Српске куће“ на Крфу.
На самом почетку вечери, чланови хора „Свети Јоаким и Ана“ извели су песму „Тамо далеко“. Хор “Свети Јоаким и Ана” основан је 2004. као црквени хор, при Храму свете Петке на Чукаричкој Падини у Београду. Поводом обележавања јубилеја - 20 година рада хора, Његова светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је хору Грамату СПЦ.
Уводном беседом присутнима се обратио Ратомир Луковић, испред Савез потомака ратника 1912 -1920, а потом и аутор Љубомир Сарамандић, који је дирљивим речима говорио о страдању и спасењу српске војске и народа током повлачења преко Албаније и боравка на грчким острвима Видо и Крф у време Великог рата. Вече је организовано у знак сећања на око 250.000 српских војника и цивила страдалих током Албанске голготе и на острвима спаса. Присутни посетиоци су имали прилику да чују уводну причу о хронологији боравка Срба на Крфу пре 110 година уз пројекцију фотографија и виртуелно вођење, налик оном у Српској кући на Крфу.
Осврт новинара Стеве Стефановића о књизи "Ходочашће на Крф" прочитала је Ана Миличић, ученица ОШ „Љуба Ненадовић“. У музичком делу програма наступио је вокални солиста Немања Црнатовић, који је извео песму „Ово је Србија“, чија изведба је награђена громогласним аплаузом.
Модераторка програма била је Андријана Хандан.
Вечери су у име ГО Чукарица, покровитеља програма, присуствовале Лидија Јовановић, председница Скупштине ГО Чуакрица и Јелена Милосављевић, чланица Већа.
Љубомир Сарамандић је српски књижевник, публициста и дугогодишњи кустос „Српске куће“ на Крфу. Познат је по својим надахнутим предавањима кроз која је хиљадама посетилаца приближио историју српског страдања и васкрса. Аутор је неколико значајних дела која се баве историографијом и духовним значајем Крфа за српски народ. Његова најпознатија књига је „Ходочашће на Крф”, а написао је и дела попут „Тамо далеко” и књиге посвећене историји Олимпијских игара.
