У суботу 16. маја, са почетком у 19 часова, у Галерији `73 биће одржано музичко поетско вече „Матине за душу“.
Учествују:
Марија Вуловић – песникиња
Јована Стојановић - вокална солистиња
Андријана Стојковић - глумица
Јелена Красић –Михаиловић - клавирска пратња
Тања Петровић Миљковић -модератор вечери
Марија Вуловић је својеврсни песнички феномен на српској културној сцени. Њене песме пробудиле су многе и допрле чак и до људи који не воле поезију. Издала је две збирке песама. Ево шта о њима кажу Тања Ступар Трифуновић и Дана Зорић Ћирић.
Тања Ступар Трифуновић: „Књига стихова Одмрежавање Марија Вуловић сабира пјесничко и животно искуство, па је уједно ауторкин лични поетски дневник, инвентар исполитизованих дешавања и лиризована породична историја. Поетска разуђеност и привидна „неодређеност” и приличи првим пјесничким збиркама, но у овом случају читалац на стилском и мотивском плану открива и богато испреплетену мрежу значења која упућују на знатно сложенију стваралачку поетику, грађену на основу како непосредног животног, тако и пасионираног читалачког искуства. У том смислу може се рећи да је књига Одмрежавање својеврстан резиме пређеног пута, дубок, болан и свепрожимајући поглед унзад којим се оштро, понекад готово немилосрдно, прониче у вријеме, људе, збивања и неминовна животна разочарења. Марија Вуловић не калкулише допадљивоћу својих стихова, одрешита је у прекорима и осудама, не пада јој на памет да било шта уљепша - њена поезија оглашава се на искрзаним рубовима стварности, говори о непријатним спотицајима, нелагодним породичним тајнама, купопродајном натурализму, малим свакодневним злобама, али и оним великим злима која дрмају свијетом. У Маријиним пјесама - које се најприје ишчитавају као наталожено разочарење и извештај о краху - не таји се, међутим, нада у бољитак и промјену друштва. Глас који их говори не одваја себе од средине чији је дио, његова рефлексија долази изнутра, из бола и разочарења, он је пристрасни свједок и биљежник времена које се немилосрдно поиграва са својим актерима. Но, упркос преовладавању осјећањагенерацијског пораза и протраћених година, у пјесмама Одмрежавања има и хумора, топлине, њеног повјерења у сам живот и посебне, тихе наде које долази у часовима када су снови о револуционарној промјени већ сасвим ишчезли.”[1]
За збирку Бетел рецензију је написала Дана Зорић Ћирић, песникиња, професор и књижевни рецензент: „Одлика Маријине поезије је интелектуална свакидашњица. Глас песникиње је управо онакав какав је читаоцима потребан, искрен („Увек више верујем онима које волим“), изворна, оригиналан, високотоналн. Песнички језик види се као бастион естетски бираних речи српског књижевног језика, са повременим ускакањем архаизама, турцизама, неологизама, који су начин маркирања лика- јазук је не појести све из тањира; део тог корпуса су сузотворине и мукотворија, алапаче и трачаре, и све што преко чекића, наковања и узенгије, стиже до свести. Стил је отворен, прецизан и сву лепоту црпи из ауторкине истрајности да очува природност говорења колико у кухињи, башти и на тргу, толико и у писаној форми. „Бетел“ је збирка непретенциозне и непрофитабилне, истовремено и ангажоване поезије, која афирмише и истовремено нуди естетско и ментално задовољство. Резиме ауторског приступа могао би да гласи: супротностима није потребно да се усклађује на уштрб сопствене суштине. Оне се настављају у богатом ДНК низу онога што поезија може да понуди. Док песникиња жваће бетел, из горчине листа и слаткоће божанствене пљувачке рађа се ова блистава поезија.”
Улаз је слободан и сви сте добродошли.