У Галерији 73, у уторак 30. јуна 2026. године, представљен је први том Сабраних дела проте Марка С. Поповића (1869–1936) који је приредио протојереј Марко Гојачић, доносећи сведочанство о мостарском свештенику, учитељу и писцу чији је животни пут обележио друштвене и политичке преломе у Херцеговини крајем 19. и почетком 20. века. Издање је објављено поводом деведесет година од протине смрти, уз благослов Патријарха српског Порфирија.
Програм је водила Марија Телебак, а госте је испред домаћина поздравила директорка Галерије `73 Мирела Пудар. Изражавајући задовољство што је институција на чијем је челу домаћин овом догађају.
-Изузетно сам поносна што Галерија `73 вечерас отвара врата за сведочанство о проти Марку, чији су живот и просветитељски рад кренули управо из тог краја, остављајући неизбрисив траг у нашој заједничкој баштини.
Поред бројне публике, промоцији су присуствовали представници чукаричких удружења која се баве културом сећања, док су у музичком делу програма наступиле Вера Радовановић (флаута) и Сташа Бочков (гитара).
Стручни осврт на историјске околности у којима је прота Марко деловао дао је др Милан Гулић, научни саветник у Институту за савремену историју у Београду. Он је детаљно анализирао контекст аустроугарске управе у Босни и Херцеговини и методе контроле над локалним становништвом.
У првом тому Сабраних дјела објављени су радови које је прота штампао као самосталне наслове. Међу њима су „Српске севдалинке“ штампане у Панчеву 1892. године, што је најстарија објављена збирка те врсте, затим „Књижевни радови“ (1893), као и приповијетка „Све за народ“, која је из штампе изашла у Новом Саду 1894. године. У књизи се налазе и драма „Народни пријатељ“ (Дубровник, 1898), затим историјски комад „Невесињска пушка“, чије је објављивање деценијама одлагано због аустроугарске цензуре, као и архивски важан „Попис крсних слава православних породица у Мостару“ из 1923. године.
Гојачић је подјетио да је прота Марко током Бањалучког процеса осуђен на три године затвора, те да је након издржане казне, упркос лошем здравственом стању, наставио рад у Коњицу и Мостару. На крају је образложио и хуманитарну страну овог издавачког пројекта.
— Сав приход од продаје овог првог тома намењен је подизању и обнови споменика протиници Софији Поповић (рођеној Тошовић из Фоче), која почива на знаменитом мостарском гробљу Бјелушине, у близини гроба Алексе Шантића. Ова књига је тако постала наставак једног животног завета који су супружници Поповић оставили своме народу. Наша дужност је да до стогодишњице његове смрти и јубилеја рођења 2029. године приредимо други, а ако Бог да, и трећи том његове заоставштине.
